+381631718199 portal@pitajprofu.com

Edukacija će održati 01.02.2024. na Medicinskom fakultetu u Beogradu, trajaće od 09:30h do 18h.

Konceptualni okvir Svetske zdravstvene organizacije definiše da zdravstveni sistem obuhvata sve organizacije, institucije i resurse koji su posvećeni proizvodnji zdravstvenih akcija. Tri univerzalna i merljiva cilja zdravstvenog sistema su poboljšanje zdravlja, i povećanje odgovornosti ka korisniku i pravičnost u finansijskom opterećenju. Poboljšanje zdravlja, sa aspekta obe dimenzije zdravlja se prati uz pomoć složenih pokazatelja Opterećenja društva bolešću (njihovi akronimi su ILL, ILD, DALI, HALE i drugi) koji se koriste da se proceni zdravstveno stanje stanovništva tokom vremena, na različitim lokalitetima, a uzimajući u obzir njihove
socijalno-ekonomske karakteristike (indeks SDI) i napore ka povećanju pokrivenosti univerzalnim paketom zdravstvenih usluga (indeks univerzalne zdravstvene pokrivenosti – UHCi), i ukazuju da li postoji povećanje ili smanjenje nepravednih nejednakosti (nepravičnosti) i u kojoj meri zdravstveni sistem postiže Ciljeve održivog razvoja, odnosno univerzalnu zdravstvenu pokrivenost.
Usred niza kriza javnog zdravlja, zdravstvena pravičnost je postala osnovni prioritet za kreatore zdravstvene zaštite i merenje zdravstvene pravičnosti je predloženo kao prvi korak ka sveobuhvatnom unapređenju zdravlja stanovništva. Zdravstvena pravičnost znači da svako ima fer i pravednu priliku da postigne svoj najviši nivo zdravlja. Iako se često koristi naizmenično sa jednakošću u zdravstvenoj zaštiti, jednakost u zdravstvstvenoj zaštiti uže opisuje jednakost u iskustvu pristupa i interakcije sa sistemom zdravstvene zaštite i njegovim organizacijama (da li pacijenti imaju jednak pristup, da li dobijaju pravičnu negu i da li imaju pravična iskustva).
Sposobnost da se utiče na te mere jednakosti u zdravstvstvenoj zaštiti trebalo bi u velikoj meri da bude pod kontrolom institucije. Do danas, većina napora u merenju zdravstvene pravičnosti bila je usmerena na stratifikaciju postojećih faktora kao što su rasa/etnička pripadnost ili socioekonomski status. Osnovno nerešeno pitanje je: sa stanovišta zdravstvenih organizacija, koje zdravstvene nejednakosti su i merljive i delotvorne na način koji pomaže da se odredi prioritet resursa? Štaviše, kada su neke zdravstvene nepravičnosti zaista izvan nadležnosti zdravstvenih organizacija, kako možemo, kao zajednica, obezbediti da se resursi dodeljuju ne samo da se pacijentima sa najvećim potrebama omogući da upravljaju svojim zdravljem, već i da poboljšamo
zdravstvene organizacije koje brinu o ovim pacijentima?
U ovom seminaru pokušavamo da pružimo okvir za rešavanje ovih pitanja. Edukativni ciljevi i veštine biće povezani sa konceptima zdravstvene pravičnosti i zdravstvene nejednakosti, teorijske i empirijske povezanosti performansi zdravstvenog sistema sa nejednakostima u zdravlju, sa posebnim akcentom na pokazatelje opterećenjem društva bolešću u zemljama Balkanskog poluostrva i faktore, pre svega faktore rizika, koji doprinose zdravstvenim nejednakostima u zdravstvenim sistemima. Predavanja, rad u maloj grupi i diskusija su tako osmišljeni da se sagleda povezanost između performansi zdravstvenog sistema i poboljšanja zdravlja kako bi se razmotrio integrisan odgovor za poboljšanje učinka u odnosu na četiri univerzalne funkcije zdravstvenog
sistema: pružanje usluga, stvaranje resursa, finansiranje i upravljanje. Predavači na ovom seminaru su prepoznati stručnjaci u ovoj oblasti i učesnici KOST Akcije EU/CA 18218 European Burden of Disease Network, i predstavljaju najvažnije aspekte svojih aktivnosti i publikacija iz ove EU KOST Akcije.

Broj polaznika: 70
Troškovi edukacije: 3.000,00 dinara

Više informacija pogledajte klikom na link.

Vest preuzeta sa sajta http://med.bg.ac.rs/